DRUGI ŠLESKI RAT

Ići dole

DRUGI ŠLESKI RAT

Počalji  Admin taj Sub Okt 10, 2009 3:18 pm

DRUGI ŠLESKI RAT

4.1. Marija Terezija i Englezi - ponovni ulazak Prusa u rat - zauzimanje Praga - povlačenje iz Češke

Mada joj je bilo neophodno, englesko savezništvo nije lako padalo Austriji. Mariji Tereziji je neprijatelj bila Pruska jer nije mogla da preboli gubitak Šlezije. Bila je radije spremna da pregovara sa Francuskom pod uslovom da joj ova jamči da neće ometati izbor njenog muža za cara. Englezi su sebično gurali Austriju na svog neprijatelja, Francusku, i vršili pritisak na Mariju Tereziju da se odrekne Šlezije i bude u miru sa Pruskom. Karteretova diplomatija ucenjivala je kraljicu činjenicom da se Milano i Parma ne mogu održati pred španskim nasrtajima bez pomoći britanske flote. Austrija je praktično prinudjena na pogodbu u Vormsu, 13. septembra 1743. kojom je utvrdjeno savezništvo izmedju nje, Engleske i Sardinske kraljevine.
Fridriha II zabrinuli su uspesi austrijske i engleske vojske. Šta ako prinude Luja XV na mir i Austrija odrešenih ruku krene da povrati Šleziju. Fridrih je odlučio da opet zarati. Avgusta 1744. prekršio je Berlinski mir i sa vojskom od oko 70.000 ljudi ušao u Češku. Počeo je drugi šleski rat. Prusi su 16. septembra zauzeli Prag koji se posle godinu i po ponovo našao pod okupacijom. Karlo Lotarinški je krenuo u susret Prusima. Njegova vojska od 50.000 ljudi se oktobra kod Maršovica sjedinila sa saksonskom vojskom od 20.000 boraca. Veštim manevrisanjem Austrijanci su zauzeli sve komunikacije i otežali položaj Prusa u Pragu. Uspehu su naročito doprineli krajišnici koji su bili vešti u ovom načinu ratovanja. Fridrih II se decembra povukao u Šleziju. Povlačenje je bilo vrlo tegobno. Vojska se kretala raskaljanim putevima, preko pograničnih planina i šuma praćena kišom, vetrom i austrijskim prepadima. Intendantura i sanitet su zakazali. Kolone Fridirhove vojske proredile su bolesti i čarke sa husarima i krajišnicima. Moral Prusa se srozao. Oko 17.000 vojnika je dezertiralo. Čak i u poslovično postojanom i odanom pruskom oficirskom koru javila se sumnja u u vojničke sposobnosti mladog kralja. Državna blagajna bila je gotovo sasvim prazna. Za novi pohod novca nije bilo. Fridrih II je strahovao da će po padu Šlezije Austrijanci krenuti na Potsdam i već je naredio da se u slučaju opasnosti, dvor, dragocenosti i arhiv presele u Špandau. Iz tvrdjava Špandau i Kistrin nameravao je da brani Brandenburg.

4.2 Poraz Bavaraca - smrt Karla Alberta - mir u Fisenu - krunisanje Franca Štefana za rimsko-nemačkog cara

To što je Austrija glavninu snaga poslala na češko ratište iskoristili su Bavarci koji su povratili celu Bavarsku. Francuska vojska je takodje imala uspeha na južnonemačkom ratištu gde je zauzela Frajburg im Brajzgau i ušla u Virtemberg. Ubrzo po svom povratku u Minhen Karlo VII je januara 1745. iznenada preminuo. Austrija je 1745. krenula u ofanzivu i na češkom i na južnonemačkom ratištu. U Bavarskoj su 15. aprila potučeni Francuzi kod Pfafenhofena. Bavarskoj je pretio nov udar iz pravca Insbruka gde je koncentrisano 30.000 graničara. U ovakvim okolnostima izbornik Maksimilijan III Jozef je ne želeći da nastavi carsku pustolovinu svog oca sklopio je 22. aprila 1745. sa Austrijom mir u Fisenu. Odrekao se zahteva za carskom krunom i austrijskim zemljama.
Marija Terezija je uspela da ostvari još jedan značajan politički uspeh. Njen muž Franc Štefan izabran je 13. septembra u Frankfurtu za cara. Nedostajali su mu glasovi Falačke i Pruske. Franc Štefan je krunisan dok je Marija Terezija samo prisustvovala tom dogadjaju.

4.3. Rat sa Prusima - bitke kod Hoenfridberga i Zora - Prusi zauzimaju Drezden

Karlo Lotarinški je u proleće 1745. sa 63.000 vojnika - Austrijanaca i Saksonaca - i 120 topova ušao u Šleziju. Sa Fridrihom Velikim sudario se kod rudarskog gradića Hoenfridberg (danas Dobromjerž u Poljskoj). U zoru 4. juna 60.000 Prusa je iznenada napalo nespremne Austrijance. Bitku je započela pruska prethodnica koja je odbacila Saksonce. Razvila se ogorčena borba koja se vodila sa promenljivim uspehom. Centar austrijske vojske pokoleban povlačenjem Saksonaca morao je da ustukne. Saveznici su izgubili 13.000 ljudi (od čega je pola zarobljeno) i 50 topova a Prusi 4.800 vojnika. Poraz je zapečatio sudbinu Šlelzije. Potučeni austro-saksonci povukli su se preko Labe i Orlica u Češku gde su vodili dvomesečni mali rat s Prusima i ugrožavali im snabdevanje. Austrijanci su se opet pokazali nadmoćniji u ovom načinu ratovanja i pruske snage, oko 22.000 ljudi, napustile su svoje položaje kod Labe, povukle se bliže Sudetima i smestile svoj logor kod Štaudenca. Karlo Lotarinški krenuo je za Prusima. Oklevao je sa napadom na logor i tako omogućio Fridrihu Velikom da pregrupiše svoje snage i napadne prvi. Do bitke je došlo kod Zora (Soor) 30. septembra 1745. To je bio još jedan u nizu austrijskih poraza protiv Prusa - prvi su izgubili 8.000 a drugi 3.000 ljudi. "Bog je protiv nas" - vajkala se Marija Terezija. Fridrih II nije bio dovoljno jak da koristi svoje pobede i to je bio slučaj posle Zora. Ometan u snabdevanju trupa povukao se u Šleziju. Austrijanci su se povukli na gornju Labu a većina saksonskih trupa se prebacila na svoju teritoriju i grupisala oko Lajpciga. Karlo Lotarinški je upao u Lužice ali je Fridrih brzim protivudarom porazio saksonski korpus iz sastava Karlove vojske i prinudio ga na povlačenje u Češku. Fridrihovo vojskovodja Leopold od Desaua je 15. decembra odsudno tukao Saksonce kod Kezeldorfa i omogućio zauzimanje Drezdena.

4.4. Nizozemsko ratište - Fontenoa - pobuna "Lepog princa Čarlija u Škotskoj" - "Galispanska" ofanziva u Italiji

Na nizozemskom ratištu Francuska je kod Fontenoa izvojevala svoju najslavniju pobedu u ovom ratu - poslednji veliki vojni uspeh francuske monarhije. U proleće 1745. Moric Saksonski je nastavio uspešno napredovanje iz 1744. godine i sa vojskom od 80.000 ljudi opkolio tvrdjavu Turne. Da bi deblokirala Turne saveznička vojska sastavljena od Austrijanaca, Holanjdana, Britanaca i Hanoveranaca predvodjena vojvodom od Kamberlenda napala je 11. maja francuske utvrdjene položaje kod Fontenoa u Belgiji. Vojske su bile približno iste jačine - 52.000 Francuza odnosno 46.000 saveznika. Gubici su bili takodje približno isti 7.200 prema 7.500 ali je Kamberlend bio prinudjen na povlačenje i cela zapadna Belgija pala je u ruke Francuza.
Maršal Bel-Il i ministar Luja XV markiz d Arženson su skovali plan da Englezima zadaju udarac na samom ostrvu tako što će ih gurnuti u vrtlog gradjanskog rata. U Francuskoj su već više od pola veka živeli pripadnici dinastije Stjuart koji se nisu odricali prava na presto i Francuzi su njihove zahteve, zavisno od okolnosti umereno ili svojski podržavali. Uz francusku pomoć i podstrek organizovan je pohod Čarlsa Edvarda Stjuarta (Lepi princ Čarli - ) na Englesku. Mladi pretendent se sa sedam svojih pristalica i dva broda natovarena oružjem i municijom otisnuo na put ka postojbini svojih predaka, Škotskoj. Iskrcao 23. jula u polupustom predelu jednog ostrva zapadne Škotske. Zadobivši podršku plemenskih glavara uspeo je da zauzme Edinburg i sa vojskom od 5.000 svojih pristalica krenuo je na Englesku. Prošavši kroz Karlizl, Preston i Mančester stigao je decembra 1745. do Derbija. Očekivao je iskrcavanje francuskih vojnih pojačanja i ustanak svojih pristalica u Engleskoj. Francuska pomoć je izostala a englesko stanovništvo je ostalo mirno. Njegova plemenska vojska, bez jake discipline, loše snabdevena je klonula duhom videvši da je prepuštena sama sebi. Čarls Edvard Stjuart se vratio natrag u Škotsku. Englezi su morali da povuku deo vojske iz Nizozemske što je dovelo do poremećaja u odnosu snaga na ratištu ali i do nesuglasica sa saveznicima u prvom redu Holandjanima. Vojvoda od Kamberlenda je takodje stigao sa kontinenta kako bi preuzeo zapovedništvo nad vojskom. Potukao je "Lepog princa Čarlija! 16. aprila 1746. kod Kulodena i potom je sledila krajnje svirepa pacifikacija Škotske koja je Kamberlendu pribavila nadimak "Kasapin".
Francuzi su požnjeli uspeh i u Italiji. Francusko-španske snage od oko 80.000 ljudi potpomognute trupama djenovske republike pod komandom Žan-Batist Majboa ovladale su 14. avgusta 1745. Tortonom. Majboa je je prinudio Austrijance na povlačenje preko reke Poa a potom potukao Pijemonteze kod Basinjana i osvojio nekoliko tvrdjava. Istovremeno je tekla španska ofanziva u Lombardiji.

4.5. razmimoilaženja izmedju saveznika - sklapanje mira u Drezdenu - kraj drugog šleskog rata - savez izmedju Austrije i Rusije

Engleska se krajem 1745. nalazila u teškom položaju. Povukla je deo trupa i time oslabila položaj saveznika u Belgiji kojoj je grozio sposobni Moric Saksonski. I Pruska i Austrija bile su iscrpljene. Engleska je uprla sve diplomatske snage da obezbedi mir izmedju Austrije i Pruske kako bi carska vojska mogla da se suprostavi Francuzima. Marija Terezija je, pak, uporno odbijala da se pomiri sa gubitkom Šlezije. "Kad bi ujutro sklopila mir sa (pruskim) kraljem noću bi se već upustila s njim u bitku." U Frankfurtu je javno rekla da bi "radije dala svoju košulju nego Šleziju."Nije bila zadovoljna engleskom politikom. Poslaniku Robinsonu je otvoreno i hladnokrvno saopštila istinu da interesi njihovih država nisu istovetni, da je engleska novčana pomoć nedostatna i da su namerno više puta odugovlačili sa njenim isplaćivanjem ne bi li je prisilili da sklopi mir sa Fridrihom i pošalje svoju vojsku u Nizozemsku i Italiju protiv Francuza. Uprkos porazima kod Hoenfridberga i Zora, Marija Terezija se zanosila mogućnošću da austro-saksonske snage napadnu Brandenburg potpomognute sa severa od Rusije. Fridrih veliki, svestan svojih slabosti, tajno je pregovarao sa Englezima nudeći svoj glas Francu Štefanu pri izboru za cara u zamenu za Šleziju. Marija 1
Terezija je pokušala da se nagodi sa Francuzima. Odaslala je Češkog kancelara Fridriha Haraha u Drezden da posredstvom saksonskog kancelara Brila pregovara sa Francuzima (Saksonija nije bila u ratu sa Francuskom). Sve je palo u vodu pošto su Fridrihove trupe osvojile Drezden. Uvidjajući da će Engleska potvrditi Fridrihu pravo na Šleziju, da je Saksonija izbačena iz rata Marija Terezija je morala da popusti. U Drezdenu je 25. decembra 1745. sklopljen mir izmedju Austrije i Pruske kojim je okončan drugi Šleski rat.
Marija Terezija nije verovala da će se Fridrih pridržavati slova ugovora. Smatrala je pruskog kralja verolomnim i nezasitim osvajačem i odlučila je da se obezbedi sklapajući savez sa Rusijom. Ruska carica Jelisaveta i ministar spoljnih poslova Bestušev su odugovlačili sa odlukom da se umešaju u rat na strani Austrije. Carica je strahovala od mogućeg dvorskog prevrata. Francuska diplomatija se postarala da Ruse drži podalje od sukoba na zapadu i podstrekla je Švedsku da zarati sa Rusijom. Rusko-švedski rat potrajao je tri godine 1741-1743. Jelisaveta i Bestušev pristali su da pregovaraju na osnovi sporazuma koji su dvadeset godina ranije sklopili Katarina Velika i Karlo VI po kom su dve sile obećale jedna drugoj pomoć od 30.000 vojnika u slučaju da neka od njih bude napadnuta. Savez izmedju Austrije i Rusije zaključen je 2. juna 1746. godine i njime je predvidjeno da Austrija i Rusija jedna drugoj priskoče u pomoć u slučaju da pruski kralj napadne njihove države ili Poljsku.

avatar
Admin
Admin

Broj poruka : 47
Datum upisa : 09.10.2009
Godina : 30
Lokacija : Smederevo/Novi Sad

Pogledaj profil korisnika http://novivek.forumsr.com

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu