PROTIVUDAR AUSTRIJE 1743-1744.

Ići dole

PROTIVUDAR AUSTRIJE 1743-1744.

Počalji  Admin taj Sub Okt 10, 2009 3:16 pm

PROTIVUDAR AUSTRIJE 1743-1744.

3.1. stanje u Češkoj - proterivanje Francuza i Bavaraca iz Češke - povlačenje Bel-Ila iz Praga - zauzimanje Praga

Krajem jula Franc Štefan je sa oko 35.000 ljudi opkolio Prag u kome se nalazilo 24.000 Bavaraca i Francuza. U Češkoj prestonici je prvobitno oduševljenje za novi režim splasnulo. Državni sabor je nevoljko pristao da plaća izvanredan danak u visini od 6 miliona zlatnika. Svi društveni slojevi podlegali su rekviziciji imovine za vojsku. Francuski komandanti su od svojih vojnika zahtevali krutu disciplinu a red medju praškim stanovništvom održavan je strogim merama. Otpor naroda je rastao. Neki pripadnici visokog plemstva su pisali žalbe Karlu Albertu u Frankfurt da su ih Bel-Il i francuska uprava osiromašili. Po selima su izbijali ustanci. Sve više nižih plemića je stupalo u vezu s Austrijancima. Francuzi su počeli da razmišljaju o evakuaciji Češke. Bel-Il je počeo krajem jula pregovore s austrijskim generalom Kenisegom tražeći slobodan prolaz do granice. Austrijski uslovi bili su mu neprihvatljivi i pregovori su prekinuti. Bel-Il je imao još razloga da ne pristane na Kenisegove uslove. Dolazila mu je pomoć. Iz Vestfalije se ka Pragu uputila francuska armija od 40.000 ljudi koju je pojačalo 15.000 Bavaraca. Stigli su do Heba. Dalje nisu mogli. U susret im je krenuo Franc Štefan čiju vojsku je ojačala Kevenhilerova armija. Francuska deblokadna armija se uznemiravana husarskim prepadima povukla u južnu Bavarsku. Opkoljenom Bel-Ilu je ostalo da se sam probije iz Praga. Sa 15.000 ljudi uspeo je da se 6. decembra 1742. provuče kroz poredak opsadne vojske i pobegne iz Češke ostavljajući za sobom krvav trag - veliki broj mrtvih i ranjenih vojnika koji su popadali duž puta. Spasio je glavninu vojske ali po cenu zgražanja evropske javnosti. U Pragu je Bel-Il ostavio nekoliko hiljada ljudi, od kojih su trećina bili bolesni i ranjeni. Ovom napuštenom vojskom komandovao je pukovnik Ševe, vojnik koji je ličnom hrabrošću dogurao do ovog čina. Ševe ispoljio odvažnost očajnika. Poručio je austrijskom feldmaršalu Lobkovicu da će otići iz Praga samo pod časnim uslovima inače će, ako bude odbijen, spaliti grad i dići u vazduh dvorac Hradčane. Lobkovic mu je dozvolio prolaz i 2. januara 1743. poslednji francuski vojnik napustio je češku prestonicu.


3.2. ponovno uspostavljanje austrijske vlasti u Češkoj - represalije - krunisanje Marije Terezije u Pragu

Austrijska vlast nije se pokazala osvetoljubivom prema onima koji su saradjivali sa Francuzima. Oglašena je amnestija, koja ipak nije sve obuhvatila. Obrazovana je istražna komisija na čelu sa grofom Šafgočem koji takodje nije bio bezgrešan kada je u pitanju odnos prema Francuzima. Češkim plemićima koji su se najviše kompromitovali naloženo je da se moraju povući iz prestonice na svoje posede koje nisu smeli na da napuštaju. Izrečeno je svega šest smrtnih presuda i to onima koji su zauzimali važne položaje u francusko-bavarskoj upravi. Kazne nisu izvršene. Tri godine kasnije su neki opet dobili svoje nekadašnje položaje i počasne titule. Jedan od nasposobnijih poverenika okupatora, Karel David, je pokušao da pobegne ali je uhvaćen i pošto je bio skromnog porekla (sin mesara) dosudjena mu je sramotna i svirepa kazna - da mu se odseku ruke a potom celo telo iseče na komade. Već je klečao na gubilištu i polagao desnu ruku na panj kada je stigla vest da je pomilovan. Odveden je u budimsku tvrdjavu gde je kasnije skončao.
Aprila meseca 1743. Marija Terezija je krenula u Prag da se okruni za češku kraljicu. Putovala je lagano, u manjim etapama u pratnji madjarskih i austrijskih dostojanstvenika i predstavnika stranih sila. Izaslanstvo čeških staleža ju je sačekalo u blizini granice. Zaustavila se u Staroj Boleslavi, gde je bio mučen Sv. Vaclav i tu se poklonila utemeljivaču češke crkve. U Prag je prispela 29. aprila. Gradonačelnik ju je pozdravio na Nemačkom a potom otišla do drevnog univerziteta Karolinuma gde je sa rektorom izmenila počasne besede na latinskom. Gradski grof Šafgoč ju je pozdravio na češkom. Kraljica se 11. maja pojavila pred češkim saborom a dan kasnije je krunisana. Ceremonija krunisanja je bila odložena za 2 sata kako bi odmah bio odslužen i Te Deum za pobedu austrijskog oružja nad Bavarcima kod Zimbaha koju je izvojevao Karlo Lotarinški. U zakletvi koju je izrekla povodom krunisanja kraljica se obavezala da će poštovati prava i povlastice Države i da će brinuti o njenom napretku. Njene reči su bile u suprotnosti sa neugodnom istinom da je prethodne godine predala Šleziju, deo češke krune, Pruskoj. Češki staleži su se obavezali da će davati 7.521 regruta i 2.000 konja. Iako je država bila iscrpena staleži su izglasali i znatne svote novca. Marija Terezija se vratila u Beč tokom juna, putujući preko Višehrada, Benešova, Tabora i Budjovica gde ju je narod srdačno pozdravljao. Ona bi se bez oholosti umešala u razdraganu gomilu i sa neposrednom jednostavnošću opštila sa prostim ljudima.

3.3. Vojni uspesi saveznika na ostalim frontovima - poraz Bavaraca kod Zimbaha - engleska pobeda kod Detingena - pobeda saveznika kod Kamposanta - ofanziva Karla Lotarinškog na Rajni

Ta 1743. godina bila je inače uspešna po Austriju i njene saveznike i činilo se da je ratna sreća pretegla sasvim na njihovu stranu. Glavnina austrijske vojske koju je predvodio Karlo Lotarinški je 9. maja kod Zimbaha na Inu potukla Bavarce i zajedno sa Francuzima ih odbacila preko Izara i Leha. Pošto su izgubili gotovo svu svoju teritoriju Bavarci su 17. juna pristali na pregovore a Francuzi su potisnuti preko Dunava i Rajne. U medjuvremenu je umro i kardinal Fleri.
Sledio je i trijumf britanskog oružja. Englezi su do 1743. ratovali samo na moru i novčano pomagali Austriju. U Hanoveru je bio smešten zaštitni korpus a 1742. je upućena britanska pomoćna armija u Austrijsku Nizozemsku. Od britanskog korpusa, ojačanog Hanoverancima, Hesencima i Holandjanima obrazovana je "Pragmatična armija" (ime jasno svedoči o njenom poltičkom cilju). Pod komandom engleskog kralja Džordža II ova saveznička vojska je, kao i Malborova tri decenije ranije, krenula ka jugu u susret neprijatelju. Do bitke je došlo u blizini Frankfurta, kod Detingena na Majni 26. juna 1743. godine. Potučeni su Francuzi koje je predvodio knez Adrijen-Moris Noaj. To je bio poslednji put da je britanski kralj lično predvodio vojsku u bici. Džordž II je obedovao na bojištu prekrivenom leševima što je izazvalo zgražanje kasnijih pokoljenja dok su savremenici to smatrali izrazom muževnosti. U svakom slučaju poraženi Francuzi su potisnuti preko Rajne.
U Italiji je na stranu saveznika stao vladar Sardinije (Pijemonta) Karlo Emanuel. Njegova armija jačine 30.000 vojnika spojila se sa austrijskom armijom generala Ota Trauna od 17.000 ljudi. Združene snage saveznika krenule su u susret španskoj Montemarovoj armiji. Do bitke je došlo 8. februara 1743. kod Kamposanta (Camposanto). Ishod je bio nerešena ali je Montemar morao da se povuče prema Riminiju. Karlo Emanuel je, takodje, morao da se povuče ali prema severu. Odatle je iz Provanse, preko Alpa, nadirala druga španska vojska koju je predvodio infant Don Felipe.
Austrijanci i u prvoj polovini 1744. bili u ofanzivi. Karlo Lotarinški je sada krenuo da povrati očevinu koju su njemu i bratu 1737. oteli Francuzi. Na čelu vojske od 64.000 ljudi prešao je početkom jula 1744. Rajnu kod Visambura i ušao u Lotaringiju. Francusku armiju od 48.000 ljudi kojom je komandovao Fransoa Koanji potisnuo je do Strazbura. U ovim borbama istakli su se srpski graničari, naročito Trenkovi panduri koji su prvi prešli Rajnu (ovaj pohod austrijske vojske opisuje Miloš Crnjanski u Seobama).
Bolje sreće su Francuzi bili na flandrijskom i italijanskom bojištu. U Flandriji je maršal Moric Saksonski na čelu glavne francuske armije od 80.000 ljudi maja 1744. osvojio Menen, Ipr i Verne. U Italiji je španska vojska pod Don Felipeom preko Nice i Djenove ušla u Lombardiju a francuska armija je nastupajući iz Dofinea prodrla u Pijemont i opsela Kuneo. Pijemontezi pod Karlom Emanuelom su pokušali da deblokiraju grad ali su u bici kod Madone del Olmo 30. septembra 1744. poraženi.

avatar
Admin
Admin

Broj poruka : 47
Datum upisa : 09.10.2009
Godina : 31
Lokacija : Smederevo/Novi Sad

Pogledaj profil korisnika http://novivek.forumsr.com

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu