AUSTRIJA I EVROPSKE DRŽAVE UOČI RATA

Ići dole

AUSTRIJA I EVROPSKE DRŽAVE UOČI RATA

Počalji  Admin taj Sub Okt 10, 2009 3:12 pm

AUSTRIJA I EVROPSKE DRŽAVE UOČI RATA

1.1. Pragmatična sankcija - njeno prihvatanje u naslednim zemljama, u Madjarskoj i Hrvatskoj i od strane velikih sila

Poučen iskustvom iz Rata za špansko nasledje, da bi predupredio raspad zemalja kojima su vladali Habsburgovci, car Karlo VI izdao je Pragmatičnu sankciju .Dokument je usvojen na tajnoj sednici kraljevskog saveta 19. aprila 1713. i sadržavao je tri odluke 1) da se zemlje i kraljevine Habsburgovaca ne mogu deliti niti birati zasebnog kralja 2) Ako Karlo VI ne bude imao sina nasledjuju ga kćeri 3) ako njegova loza izumre, presto nasledjuju kćeri njegovog brata Josifa I. Pragmatična sankcija spada u najvažnije dokumente u istoriji Habsburške monarhije i evropske diplomatije. Prihvatanje sankcije od strane staleških skupština u pravno, teritorijalno i nacionalno nepovezanim habsburškim zemljama trebalo je da učvrsti unutrašnje jedinstvo te nehomogene države. Stoga je Pragmatična sankcija jedan od zakona koji će činiti državno-pravnu osnovu Habsburške monarhije sve vreme njenog postojanja. Razumljivo je, stoga, nastojanje da odredbe propisane ovim dokumentom potvrde ostale evropske sile i priznaju ih kao načelo medjunarodnog poretka. Kršenje Pragmatične sankcije od strane drugih država Habsburgovci bi smatrali za Casus belli opravdano strahujući od pretenzija suseda ka svojim teritorijama. Poštovanje legitimiteta i očuvanje status quo u Evropi biće temeljni principi koje će Austrija zagovarati u medjunarodnim odnosima. To će naročito doći do izražaja u vreme socijalnih i nacionalnih previranja u XIX veku.
Prihvatanje Pragmatične sankcije nije išlo lako i trajalo je gotovo dvadeset godina. Sabori naslednih habsburških zemalja potvrdili su je posle sedam godina,iznudjujući zauzvrat manje ili veće ustupke od vladara - Štajerska, Kranjska, Erdelj (Sedmogradska) 1720; Nizozemska 1723; Lombardija 1723. Teže je išlo u pogledu Češke i Austrije koje su bili feudi Carstva pa je u ovom slučaju Pragmatičnu sankciju usvajao sabor u Regensburgu. Carstvo je bilo još nehomogenija državna tvorevina od naslednih habsburških zemalja, skup manje više nezavisnih državica razdiranih medjusobnim sukobima čiji su vladari bili neprijateljski nastrojeni prema Habsburzima i carskoj vlasti uopšte. Pragmatična sankcija je u prvom redu pogadjala interese Bavarske čija je dinastija Vitelsbah dosta osnovano polagala pravo na češku krunu. Sabor u Regensburgu prihvatio je dokument tek 1732. pored odbijanja Bavarske i Saksonije.
Na čvrst otpor naišla je Pragmatična sankcija i u Ugarskoj. Rakocijev ustanak protiv Habsburgovaca bio je tek netom ugušen. Ugarski Sabor sazvan 1714-1715. odbio je da prihvati dokumenat, zadržavajući pravo da u slučaju izumiranja muške loze Habsburgovaca slobodno bira vladara. Sedam godina docnije, 1722. sabor u Požunu je bez ikakve debate na prvoj sednici prihvatio Pragmatičnu sankciju. Ova odluka uobličena je konačno 1723. (tzv. Ugarska pragmatična sankcija). Njome je prihvaćeno ne samo to da u slučaju izumiranja muške loze Habsburgovaca ugarsku krunu nasledjuje ženska loza nego je ustanovljen i red kojim će se kruna nasledjivati. To je značilo da će baštinik ili baštinica habsburške kuće prema tom redosledu biti okrunjeni kao zakoniti kraljevi Ugarske i njoj pridruženih zemalja koje se takodje smatraju nerazdružive. Sabor nije odustao od odluke iz 1715. o da u slučaju izumiranja ženske grane Habsburgovaca bira slobodno madjarskog kralja. Treba ukazati na to da je Hrvatska imala poseban stav prema Pragmatičnoj sankciji. Sabor u Zagrebu je na predlog biskupa Esterhazija još marta 1712, znači pre donošenja dokumenta, izglasao da će hrvatsku krunu poveriti i ženskoj grani kuće Habsburga. Pri tom je Sabor naglašavao da je sa Trojedna kraljevina sa Ugarskom samo u personalnoj uniji i da će kada ne bude bilo više istog vladara prestati da postoji i državna zajednica izmedju Hrvatske i Ugarske. Sabor u Požunu je, razume se, burno negodovao protiv ovih zaključaka Hrvata.
Na medjunarodnom planu sankcija je prihvaćena l727. od strane Rusije, Engleske, Danske, Holandije i Pruske. Tradicionalni neprijatelj Habsburgovaca, Francuska, je to odbila ostavljajući sebi odrešene ruke da se umeša ako nastanu problemi oko nasledja. Francuzi su priznali pragmatičnu sankciju tek kada im je Austrija učinila ustupke posle rata za poljsko nasledje.

1.2. Početak vladavine Marije Terezije - zaoštravanje stanja u Evropi - pruske pretenzije na Šleziju - poltički stav Bavarske, Engleske, Francuske - vojne snage pojedinih država

Karlo VI umro je 20. oktobra 1740. u 55 godini života. Na osnovu Pragmatične sankcije nasledila ga je ćerka Marija Terezija. Nad Austrijom su se nadvili tamni oblaci. Bilo je izvesno da će Habsburgovci svoje pravo morati da brane oružjem. Po slovu Pragmatične sankcije Marija Terezija je imala pravo na habsburške nasledne zemlje ali ne i na krunu Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti koju po Salijskom zakonu nije mogla da nosi žena. Mada su više od dva veka Habsburgovci nosili naslov nemačko-rimskih careva nisu uspeli da carsko zvanje od izbornog pretvore u nasledno. Marija Terezija je carsku krunu namenila svome mužu Francu Štefanu ali to je nije zavisilo samo od nje nego od glasova devet izbornih kneževa. Ona mu je mogla dati glas kao češka kraljica ali je trebalo pridobiti ostale elektore i Marija Terezija se ubrzo po očevoj smrti pismeno obratila kneževima preporučujući im svog supruga. To nije bilo dovoljno. Kneževi izbornici su se oduvek rukovodili svojim interesima i morali su se odobrovoljiti političkim ustupcima ili znatnim svotama novca.
Carstvo je bilo razjedinjeno. Izborne kneževine Bavarska i Brandenburg predstavljale su znatne sile a njihovi vladari ozbiljne takmace Habsburgovcima u Nemačkoj. Pruski kralj i izbornik Brandenburaga, Fridrih II, nije gajio želju da bude car ali se moglo očekivati da će pokušati da iskoristi nezavidan položaj Marije Terezije kako bi ojačao svoju državu. Slutilo se da je u pitanju Šlezija na koju je pruski kralj odavno bacio oko. To je bila bogata pokrajina poznata po rudarstvu i razvijenoj tekstilnoj industriji. Njeno osvajanje mnogo bi značilo za još uvek siromašnu militarističku Prusku. Uz to, stanovništvo Šlezije bilo je uglavnom protestantsko i Fridrih je očekivao da će radije prihvatiti jednovernog vladara nego ostati u katoličkoj Austriji. Bavarski knez, Karlo Albert, imao je drugačije ambicije. Sam je po ženskoj liniji bio potomak Ferdinanda I i polagao je pravo na krune Češke i Madjarske. Time je ozbiljno dovodio u pitanje interese Habsburgovaca. Ne samo što bi im preoteo ogromna prostranstva nego bi imao i dva glasa u izboru za cara - kao bavarski knez i kao češki kralj. Sama Bavarska sama nije bila naročito opasna pretnja ali težnje njenih kneževa da zavladaju Carstvom je poslednjih sto godina podupirala Francuska koja je bila u stanju da krajnje ozbiljno ugrozi Austriju. Karlo Albert stoga nije nikada priznao Pragmatičnu sankciju i prebacivao je Francuzima kada su to učinili.
Francuska je uvek bila spremna da radi na slabljenju Habsburgovaca i bilo je jasno da neće propustiti priliku da podrži Bavarce i Pruse. Luj XV i 87-godišnji kardinal Fleri davali su miroljubive izjave jer zauzeti brigama oko očuvanja zauzete Lotaringije i sredjivanja teškog finansijskog stanja nisu imali volje da zagaze u oružani sukob. Francuzi su morali da računaju sa neprijateljskim osećanjima muža Marije Terezije, Franca Štefana. Njegovoj porodici je 1737. oteta Lotaringija i sa tim gubitkom se nije lako mirio. Isto tako bilo je neizbežno to da će nasrtaj na habsburške posede poremetiti ravnotežu snaga u Evropi i da će suprotnosti koje su postojale eskalirati. Španija, saveznica Francuske, u kojoj je vladala ista dinastija Burbona, se još od 1739. nalazila u ratu sa Engleskom (Rat za Dženkinsonovo uvo). Fleri nije krio da će se Francuska naći na strani Španije u borbi za Ameriku i u ratnim lukama Brestu i Tulonu opremala se flota.
Engleska je za Francusku predstavljala ozbiljnu pretnju. Od početka XVIII veka Englezi su posle gotovo stoleća izolacije i zauzetosti unutrašnjim problemima počeli da aktivno istupaju na medjunarodnoj sceni. Dve uporne tačke njihove spoljne politike, koje će postati poslovične za držanje ostrvljana bile su kolonijalno širenje, koje je pretpostavljalo vladanje morima ("politika plave vode" - Blue water policy) i borba za održanje ravnoteže u Evropi. Moć Engleske počivala je na novcu i velikoj trgovačkoj i ratnoj floti zbog čega su je sa primesom pogrde zvali "Severnom Kartaginom". Britanci su krenuli da osvajaju prekomorske zemlje i potiskuju ostale suparnike. Holandiju i Španiju su izbacili iz trke polovinom XVII veka. Sada su im prepreku prestavljali samo Francuzi koji su stekli jaka uporišta u Severnoj Americi i Indiji. Englezi su zato gledali da Francuzi stalno budu zaokupljeni ratovima u Evropi kako bi im onemogućili da se više posvete odbrani kolonija - "Amerika se osvaja na Rajni". Kako nisu imali znatnu kopnenu vojsku Britanci su diplomatijom i novcem podržavali francuske neprijatelje. Ceo vek - sve do sloma Napoleona - Engleska će biti podstrekač i najistrajniji član u svim savezima protiv Francuske. Održanje ravnoteže snaga na kontinentu bilo je, takodje, vjeruju engleske spoljne politike. Perfidni Albion je dosledno, makijavelistički, podržavao svoje saveznike do onog trenutka kada ne zapreti opasnost da previše ojačaju. Zato je često istupao iz koalicija u odsudnom času, spašavajući na taj način dojakošnje neprijatelje od potpunog sloma. Kada je izbio rat za Dženkinsonovo uvo Robert Volpol, slavni dugogodišnji prvi ministar bio je protivnik rata. Našao se pod pritiskom opozicije čiji je glasnogovornik bio Viljem Pit, jedan od najvećih državnika britanske istorije i odlučan pobornik kolonijalne ekspanzije. Volpol je podneo ostavku a smenili su ga Karteret i Pelam spremni da zagaze u rat. Moćni besednik Pit je i dalje davao pravac engleskoj politici kritikujući vladu kada bi se odviše posvetila evropskom ratu opominjući da je glavni zadatak Britanije potiskivanje Francuza iz Amerike i Indije.
Rusija je stajala po strani smatrajući da njeni interesi nisu ugroženi kao i Holandija mada će obe biti uvučene u rat.
U vojnom pogledu Austrija je bila slaba. Godinu dana ranije 1739. okončan je Beogradskim mirom trogodišnji rat protiv Turske. Austrija je praktično poražena i morala je da napusti Srbiju i Beograd koje je držala dve decenije. Iako je imala hrabre i sposobne borce, u pogledu organizacije, vojne obuke i snabdevenosti austrijska vojska se nije mogla meriti sa modernim armijama Francuske i Pruske. Vojne reforme će tek deceniju docnije izvesti Marija Terezija. Legendarni vojskovodja princ Evgenije Savojski koji je slavu habsburškog oružja proneo od balkanskih do zapadoevropskih bojišta umro je 1730. Dostojnog naslednika nije imao. Muž Marije Terezije, Franc Štefan, okušao se kao vojnik u ratu s Turcima i pokazalo se da je bolje da se okane ovog zanata. Nadareniji ratnik bio je njegov brat, Karlo Lotarinški, koji će predvoditi vojsku u niz značajnih bitaka u ratu za austrijsko nasledje. Carski komandanti, Kevenhiler, Najperg, Remer, bili su valjani vojnici ali niko od njih se ne može nazvati velikim vojskovodjom. Austrijska vojska brojala je oko 100.000 ljudi. Značajne kontigente davala je vojna granica - oko 18.000 Srba i Hrvata je svake godine učestvovalo u naslednom ratu. Graničari su, kao i madjarski husari, svojom živopisnom pojavom i velikom hrabrošću ostavili dubok utisak na protivničku vojsku i stanovništvo zapadnoevropskih zemalja. Medjutim bili su nedisciplinovani, skloni pljački i nasilju zbog čega su izašli na zao glas a isto tako se dešavalo da izgube bitku kada se činilo da su već izvojevali pobedu. Kao oličenje ovog soja ratnika ostali su upamćeni Trenkovi panduri koji su više godina vojevali po Šleskoj, Češkoj, Bavarskoj i Francuskoj. Sakupljeni po slavonskim šumama, u orijentalnoj nošnji sa upadljvom crvenom kabanicom, praćeni zaglušujućom drekom turske muzike, sejali su strah svuda uokolo. Njihov zapovednik Trenk je uprkos zaslugama na bojištu, zbog pljačke i nasilja, osudjen na smrt.
Pruska je bila militaristička država što već samo po sebi govori o njenoj vojnoj snazi. Gvozdena disciplina u pruskoj vojsci je pojam u istorijskoj tradiciji. To su bili ratnici-mašine, slepo poslušni, izdrilovani do automatizma. Na brojnim manevrima celi pukovi su uvežbani da se po bojištu kreću i dejstvuju uskladjeno kao veličanstven složeni vojni mehanizam.
Mladi pruski kralj Fridrih II u je u svom sjajnom svestranom obrazovanju bio zaokupljen i ratnom veštinom ali mu je tek predostojalo da se dokaže kao jedan od najvećih vojskovodja evropske istorije. Medju njegovim komandantima izdvajali su se prekaljeni, legendarni Kurt Šverin i Leopold od Desaua ("Stari Desauski" - "der alte Desauer"). Pruska vojska je imala i svojih slabosti. Njena nadmoć očitovala se na otvorenom polju. Na bojištu sa više prirodnih prepreka, reka, šumaraka, remetio se savršeni borbeni poredak a pruski vojnici bili su nevični borbi u prepadima i čarkama u čemu nisu bili dorasli krajišnicima i husarima. Pruska konjica se u prvim godinama rata takodje nije mogla meriti sa madjarskom.
Francuska vojska je još od vremena Luja XIV i Vobanovih reformi važila kao ogromna dobro organizovana sila. Bila je brojnija od pruske i smatrana je najjačom u Evropi. Armije francuskih saveznika Bavarske i Saksonije bile su male ali kvalitetne. Najveći francuski vojskovodja i jedan od vodećih vojnih teoretičara XVIII veka bio je maršal Moric Saksonski. On će izvojevati poslednje velike pobede francuskoj monarhiji koje neće biti zasenjene do revolucionarnih i Napoleonovih ratova.
Englezi su po tradiciji držali malu ali dobro obučenu i opremljenu plaćeničku kopnenu vojsku. Engleska je u ratovima tokom XVIII stoleća angažovala, i kao najamnike i kao saveznike, pukove Hanoveranaca i Hesenaca koji su važili za dobre vojnike. Veći broj hrabrih škotskih hajlenderskih pukova biće uključen u englesku vojsku tek posle 1745. U ratu za austrijsko nasledje vojskom je lično komandovao kralj Džordž II ali je istaknutiju ulogu kao vojskovodja imao njegov brat vojvoda od Kamberlenda.

avatar
Admin
Admin

Broj poruka : 47
Datum upisa : 09.10.2009
Godina : 31
Lokacija : Smederevo/Novi Sad

Pogledaj profil korisnika http://novivek.forumsr.com

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu